Šta je zapravo stres?
Stres je odgovor organizma na uzbuđujuću situaciju, bila ona pozitivna ili negativna. Biohemijski gledano, dolazi do pojačanja izlučivanja hormona stresa adrenalina i kortizona, što pojačava rad srca, odvodi krv iz kože i središnjih organa prema periferiji, a pojačava cirkulaciju u mozgu i mišićima.
Ritam se disanja ubrzava i povećava se znojenje. Dramatično raste nivo šećera u krvi, a slabi cirkulacija i izlučivanje enzima varenja u organima za varenje.
U drugoj fazi dolazi do izlučivanja kortizona, koji djeluje na razgradnju proteina i njihovu preradu, što osigurava stvaranje energije i nakon potrošnje glukoze.
Koje su manifestacije prisustva stresa?
Uznemireni ste, napeti i razdražljivi. Uzrujavate se zbog sitnica i osećate se preopterećeni stvarima koje treba obaviti.
Niste u stanju da razmišljate sabrano, rastreseni ste, zaboravni, i stalno vam se događaju nezgode.
Osećate opšti umor i iscrpljenost. Nedostaje vam uobičajena energija.
Ne možete se opustiti jer neprekidno mislite o stvarima koje treba obaviti. Nekad ni ne spavate najbolje.
Nema mnogo stvari u životu koje bi vas mogle obradovati. Ničemu se lepom ne nadate.
Ovo su samo neki od znakova koji ukazuju na dosta uobičajen problem koji nazivamo stres. Svi smo mi ponekad pod stresom, imamo osećaj teskobe i mislimo da nismo u stanju da se uhvatimo u koštac sa životom. Nekad se simptomi stresa javljaju u vidu fizičkih tegoba: glavobolje, bolovi i uznemirenost u stomaku, lupanje srca.
Uzročnici stresa:
Stres može izazvati neka ozbiljna životna kriza, ali i sitni svakodnevni problemi kao što su briga o poslu ili novcu, bračni odnosi iIi dečije ponašanje. Mada je stres u izvesnoj meri normalna stvar, kad ga je previše može doprineti zdravstvenim problemima, kao što su srčana oboljenja, neke vrste duševnih bolesti kao i neumereno konzumiranje alkohola i droga. Zbog toga svako mora biti svestan stresa i treba naći najbolji put kako da mu se odupre.
Uzročnik stresa ne mora uvek biti neki događaj, nego naš stav prema tom dogadjaju. Osobe koje uzimaju teške situacije kao iskušenja koje treba savladati umesto kao probleme koji će ih skrhati, obično se bolje snalaze kad su izloženi stresu. Različiti Ijudi koriste različite metode borbe protiv stresa, ali evo nekoliko saveta kako biste pronašli metod koji Vam odgovara:
Nemojte preuveličavati male probleme. Kad nešto krene na loše upitajte se: "Hoće li mi to biti važno za deset godina?"
Izbegavajte situacije iz kojih bi se mogao razviti stres boljim planiranjem - odvojite više vremena za obavljanje poslova tako da ne morate žuriti navrat-nanos. Pokušajte da izbegavate osobe ili aktivnosti koje Vam kvare raspoloženje.
Nadjite vremena za odmor i relaksaciju svakog dana. Ako mislite da za to nemate vremena, podsetite se da ćete stvari uvek mnogo brže i bolje obaviti ako ste odmorni i pod manjim stresom.
Neki od brojnih načina za odmor i relaksaciju su sledeći: provedite neko vreme sami u tišini, usredsredite se na nešto ugodno - umirujuću muziku, knjigu iIi časopis, kućnog Ijubimca - ili uživajte neko vreme u toploj kupki. Nemojte imati grižu savesti ako ste uzeli malo vremena i za sebe!
Idite redovno u šetnju ili radite neke druge vežbe u kojima uživate. Vežbe su sjajna stvar za smanjivanje stresa.
Nemojte razbijati glavu s problemima i neuspesima iz prošlosti, i brinuti o lošim stvarima koje bi se mogle dogoditi u budućnosti. Koncentrišite se na sadasnjost! Razgovarajte sa nekim jer prepričavanje problema nekad može dovesti do njihovog rešenja ili, ako ništa drugo, pomaže da nam se ne čine toliko crni. Nekada vam drugi ljudi mogu ukazati na nove stavove i različite poglede na probleme i postupke.
Ako vam se čini da ništa drugo ne pomaže, zatražite stručnu pomoć.
ISHRANA POD STRESOM
Kad ste napeti, ne opterećujte svoje telo teškom hranom, smanjite stres za svoj želudac: uzimajte lako probavljivu hranu - žitarice, krekere i testeninu (složene ugljene hidrate). Ni mleko i mlečni proizvodi neće opteretiti organe za varenje, a u voću možete uživati koliko god hoćete. Smirite se uz toplu pileću supu, zobenu kašu ili biljni čaj. Važno je obrocima posvetiti dovoljno pažnje i jesti u opuštenoj atmosferi, a ne nešto ubaciti u usta s nogu, jer se tokom stresa bitno smanjuje izlučivanje enzima za varenje.
IZBEGAVATI
• beli šećer, čokoladu, slatkiše
• belo brašno i proizvode od belog brašna - kekse i kolače
• hranu bogatu natrijumom - slanu hranu, mesne prerađevine, tvrde sireve, slane grickalice i čipsove
• konzervisanu hranu
• prženu hranu
• u stresnim situacijama najpre treba izbegavati pušenje cigareta i konzumiranje alkohola i kofeina
POVEĆATI UNOS
Vitamina i minerala - antioksidativni vitamini bore se protiv slobodnih radikala koji se oslobađaju tokom stresa. Uz to, za ublažavanje posledica stresa važno je uzimati nutrijente koji pogodno deluju na nadbubrežnu žlezdu, a to su:
• VITAMIN C - nadbubrežna žlezda je pravi zavisnik od vitamina C, koji se pojačano luči kad smo pod stresom.
• BETA KAROTEN - prirodni je antioksidans (sadržan u tamnom, lisnatom i jarko obojenom voću i povrću).
• VITAMINI B KOMPLEKSA - potrebni su za pravilan rad nervnog sistema; pri stresu je posebno opasan nedostatak vitamina B5, bez kojeg može atrofirati nadbubrežna žlezda.
• AMINOKISELINE - važne su jer se proteini pojačano troše tokom stresa, a povišeni kortizon remeti i izgradnju proteina (uzimati mnogo vode ili soka).